LT Goražde: ” Zajedno možemo više”

LT Goražde: ” Zajedno možemo više”

Prohladnim Novembarskim jutrom širio se miris prženog doručka. Sjedim u učionici i gledam kroz otvoreni prozor. Rana je jesen, mirisi su se budili, a dan je bio obojen toplim nijansama. Dok sam posmatrala graju učenika na velikom odmoru, razmišljala sam o svemu onome što vidim i čujem.  Petak… Omiljeni dan svih učenika. Neki ga vole zbog predstojećeg vikenda a nekolicina ostalih,među kojima sam i ja, mi priželjkujemo baš taj dan jer ćemo danas ugledati omiljenu profesoricu. Ugledat ćemo svoju razrednicu, kako svojim užurbanim  i veselim korakom ulazi u učionicu i pozdravlja nas svojim dobro poznatim osmijehom… Ubrzo se začulo zvono.Samo par trenutaka nakon zvona mi smo je očekivali, ali je ipak došla malo kasnije nego inače. Čudili smo se tome, jer je jako odgovorna i znali smo da se moralo nešto desiti što bi je zadržalo. Napokon, pojavila se. Ušla je i pozdravila nas, samo ovog puta bez osmijeha. Odmah smo znali da nešto nije uredu. Na njenom licu lahko su se očitovali tragovi zabrinutosti. Zapisala je čas, pogledala nas i rekla da mora razgovarati s nama. Rekla je kako je razgovarala sa našim profesorom iz matematike i kako nije zadovoljan našim dosadašnjim rezultatima.

Također je rekla kako je ništa ne može više razočarati od djece koja su puna potencijala kojeg ne iskorištavaju. Napravila je malu pauzu, uzdahnula, pa nastavila… Svi smo se pogledali u trenutku pauze, svima nam je bilo jako teško gledati njenu razočaranost. Onda je nastavila: “Ne želim da vas primoram na nešto što ne želite, ali mislim da imam rješenje s kojim ćemo svi biti zadovoljni, ili se bar nadam da će biti tako.” Opet smo se pogledali i čekali smo da konačno kaže to. Nismo morali dugo čekati,ubrzo je nastavila:” Učenici moji dragi, radi vas i poboljšanja vaših rezultata došla sam na ideju da iskoristimo časove odjeljenske zajednice da vježbate zajedno sve ono što vam treba.”
Nakon što sam čula ove njene riječi, pomislila sam : “Ovo bi moglo jako dobro ispasti.”

Svi u razredu su se složili s njenim prijedlogom i u to ušli puni optimizma… Nakon par sedmica zajedničke vježbe i nakon testa iz matematike uočili smo da su se rezultati popravili u velikoj mjeri. Bili smo oduševljeni, bili smo ponosni na sebe ali i na svoju razrednicu. Svima nam je bilo jasno, da nije bilo nje, propustili bi važno gradivo i cijeli život se kajali zbog toga. Svi smo razgovarali o tome koliko zapravo znači motivacija, razumijevanje,podstrek…Nakon tog testa, profesor matematike nam se obratio riječima:” Ne znam koje se čudo moglo desiti da se ovako popravite, oduševljen sam!” Dok sam slušala te riječi razmišljala sam o tome šta se sve može postići ukoliko imate nekoga da vas motiviše, kao što je nas motivisala naša najbolja razrednica kojoj smo zahvalni do neba, i jasno nam je da joj najbolje možemo vratiti dobrim ocjenama i vladanjem koje će nas odvesti u bolje sutra.

 30

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *