LT Lukavac: “Šta nas to očekuje ? “

LT Lukavac: “Šta nas to očekuje ? “

Veoma nam je poznato da odnos učenik-profesor, nažalost, nije zasnovan na fer osnovi. To je naša današnjica, no ipak postoje izuzeci. Sav taj odnos dodatno kompliciraju pravila i zakoni koji ili nisu poznati učenicima u potpunosti pa to neznanje biva zloupotrijebljeno od strane profesora ili nepoštivanje istih. Učenička prava su veoma često ugrožena ovim činovima ili pak ne postoje. No, naša tema nisu negativne strane nego pozitivna iskustva sa profesorima, u odnosu profesor-učenik.

Naša škola nadaleko poznata po strogim profesorima koji nisu milosrdni prema učenicima ipak ima svoje izuzetke. Najistaknutiji profesor iz pozitivnog dijela škole jeste profesor Junuzovic Emir. Sigurno se pitat “Zašto?”. Ja ću vam to objasniti kroz svoju priču.

Početak je četvrtog razreda i svi smo već umorni. Da, istina je, završna godina je i svi gimnazijalci sanjaju o uspješnom završetku, bacanju kapa na dodjeli diploma i novim koracima koje će sami morati napraviti. Na našim rasporedima pojavila su se dva nova predmeta, potpuno nepoznata za našu generaciju. Ti predmeti su logika i filozofija. Svi smo bili uzbuđeni i nestrpljivo smo čekali prvi čas barem jednog od tih predmeta kako bi se upoznali sa sistemom rada i profesorom koji ce nam predavati te predmete. Poznavali smo ga površno, tek toliko da smo znali njegovo ime i prezime. Junuzovic Emir.

Petak je, dan koji smo svi nestrpljivo čekali kako bismo se upoznali sa profesorom i predmetima koje je isti predavao. Filozofija, zvuči zanimljivo. Nesrtpljivi smo, neki čak grizu nokte, neki se osvrću oko sebe kako bi ugledali lice novog profesora, a neki pokušavaju da dišu smireno, iz straha ili znatiželje. “Što nas to očekuje?” svi se pitamo.

Nakon minut čekanja naš profesor je stigao. Bio je to visok čovjek, naboranog čela, njegovo lice ostavljalo je neki čudan utisak, nesto poput bezdušnosti, ali tko smo mi da sudimo po koricama. Znali smo to da nije ispravno. Prvi korak u učionicu bio je najteži, puni uzbuđenja, radoznalosti i nekog neobičnog straha pravili smo sitne korake i polako ulazili u učionicu. Tišina je zavladala. Profesor je spustio svoje stvari na stol, pogledao nas i počeo pričati.

“Moje ime je Emir Junuzovic. Vjerovatno ste čuli priče o meni.”, zastao je, pogledao nas i laganim korakom krenuo prema prozoru “Jedino što vam mogu reći jeste to da ni jedna generacija nije izašla iz ove skole, a da nije naučila filozofiju i logiku.”. Ova rečenica prestrašila nas je, u strahu nase drhtave usne nisu bile u mogućnosti izustiti niti jednu rijec.

Sledece sedmice predavanja su intenzivno krenula i dalo se primjetiti da profesor daje maksimum od sebe kako bi nam približio i objasnio predmete koje je predavao. Na kraju svake lekcije pitao bi ima li nesto nejasno i ukoliko je bilo nejasnoća vraćao se kako bi to sve objasnio. Puno je davao od sebe kako bi nam pružio znanje pa smo zaključili da ce sigurno puno i tražit. Tako je i bilo. Već nakon prve oblasti iz filozofije usljedilo je utvrđivanje gradiva. Tada smo dobili mnogo loših ocjena, no nismo se htjeli predati. Upornošću i trudom dosli smo do zaključka da je to jedan od onih prifeosra kojemu nije stalo da “nabubamo” gradivo napamet, dobijemo dobre ocjene i nakon sat vremena sve to zaboravimo.

Drugo utvrđivanje gradiva bilo je veoma slično, primjetili smo da profesor ne dozvoljava da se iz bilo kojeg dijela gradiva ima negativna ocjena, pa je postavljao pitanja iz svih oblasti sve dok ne bi dobio pozitivan odgovor, odgovor koji bi dokazivao da smo to savladali i da ćemo to znanje sa sobom ponijeti iz škole, a ne pustiti da bude zaboravljeno.

Nakon nekog vremena saznali smo da profesor Emir ima karakteristiku, i dalo bi se primjetiti veoma uspjesnu, metodu sistematizacije gradiva. Od filozofije koju smo prošli do tad napravili smo dramsko štivo i nakon nekoliko vremena učenici koji su imali zadatak odglumiti određenog filozofa, zajedno sa profesorom, uradili su “ogledni čas”. Ogledni čas bio je održan pred nekoliko profesora i učenicima naše generacije. Rezultat je bio izvanredan.

Iako neobican, način rada ovog profeosra postiže veoma uspješne rezultate sto je pozitivno. Stereotipan način rada, za razliku od ovog, nikada ne bi mogao pružiti takve rezultate.

Ovaj sistem smatram veoma pozitivnim iskustvom u odnosu profesor-učenik i veoma sam zahvalan sto naša skola ima profesora poput ovog, ali istovremeno razočaran sto čitav sistem obrazovanja u našoj školi nije zasnovan na ovom načinu rada. Da li je potrebno napomenuti da vaše ocjene nisu mjerilo znanja i da vam toliko ne treba biti bitno kakve su ocjene nego koliko dosta znate, jer vaše ocjene vam mogu pomoći oko vase budućnosti ali ne koliko samo znanje moze. Kvantitet nikada nije bio bitan koliko kvalitet.

2

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *